Годишњица Николе Чупића

268

; бедема; радили су и на уређењу подземних галерија за обрану града са минама, па су и иселили из подграђа у доњи град, све своје обитаоце а нарочито жене и децу, које нису могли иселити у унутрашњост царевине, те је сад тамо врило од множине народа.

Да би се ослободили од честих узнемиривања од турске Флотиле, Немци су прешли сад и на банатску страну и заузели сву леву обалу Дунава и примакли се близу града па подигли на ушћу Дунавца, према оном турском шанцу на острову, један редут за пехоту, уз кога су начинили с поља, сместишта за топове (пл [ Б). Немци су трпили доста од топова турских, док су ово радили и урадили. Турци су их тукли из топова са Флотиле а и из оних утврђења на острову, и батерија које су имали у Београду у доњој (дунавској) вароши, али Немце то није смело извршити започети посао, а тако су сад стерали турску флотилу под град.

Београд је био опкољен сасвим са српске стране. Сад је одвојен и од Баната; а од Смедерева одвајао га је дунавски мост и Флотила. И са горње дунавске страле, стајала му је на путу дунавска Флотила, што је остала код Сланкамена. Још су само Земун и Срем у турским рукама, а Срем је нарочито, за Београд много важио. Из њега су добављали Турци храну, Фураж и друге потребе, и Немци осете потребу да га и с ове стране опколе и усаме. Генерал Хаубен, који се још задржавао у Петроварадину, добио је за ово нужну заповест, и он се је кренуо 26 н. 15 ст. Јуна из Петроварадина преко Срема за Београд. Идући преко Карловаца и Сланкамена, преко брдовитог земљишта, преко пустих места и узаних и тешких путова и пролаза, он је стигао тога дана у Бановце а сутра дан у Бежанију, и ако је због јаке жеге и великог умора имао у својим оделењима знатан број