Годишњица Николе Чупића

269

смртних случајева и опасних поболевања, потискујући Турке који су и сами испред њега бегади и отступали. Из Бежаније прешао је Хаубен преко оних ритова у савској низини, и дошао је на Саву, пошто је морао да начини, на једноме риту, мост (пл. 15, 5).

Сад су српски драговољци, граничари и шајкаши, почели да граде и на Сави, мост, (пл. ТК, [,) и то, од грађе коју су сами собом били довукли, на ономе месту гди је на српској обали био већ начињен мостови опкоп. Мост овај није могао да се доврши тога дана а ни сутрадан, јер није било мостове грађе колико је требало, и зато је место овога, 28 (н. 17 (ст. Јуна подигнут и на овој страни други мостови опкоп а даље низ воду и ближе Београду, још једно утврђење (пл, 1 7Т,) које ће спречавати пловидбу турске Флотиле по Сави и чувати мост, који је 29 (н. 18 (ст. довршен.

Баш кад су Срби довршивали овај мост, Турци су испали из града и напали на лево крило немачке војске на Сави у Србији. Сигурно су ктели отуд после да покваре савски мост. Но Немци су их дочекали као што треба и сузбили их, убивши им око 70 људи.

Турци су сад напустили и Земун (1! Јуна н. 20 ст. али су га најпре запалили, као што су били урадили и са Бежанијом, кад су њу напуштали, па су се повукли у Београд а Земунце и сељаке из Бежаније пустили су да иду куд ко хоће.

Не учинивши ништа савском мосту, Турци су пустили сад опет неколико воденица на дунавски мост. И садсу једва једном имали вајде од овога. Било је ноћу те се није видело и воденице су удариле о мост и поквариле га. Али су га Немци ома сутрадан опет лепо оправили.

И она немачка флотила, што је била код Сланкамена и чувала Дунавац, почела је да се спушта ближе к