Годишњица Николе Чупића

[45] су облак од праха барутног а кроза њ' су севале муње праштућих пушака и грмећих топова. Две немачке лађе дограбиле су и закачиле две турске лађс; немачки војници ускочили су у њих и касапе немилостиво њихову посаду. Неколико других турских лађа и шајака тонуло је у замућено и закрвављено Дунаво. Спахије и јаничари заустављени су како су пошли са ушћа Саве, а сад су потиснути натраг и најурени у своје лађе или у мутнс Дунаво. Али све ово није устукло ни мало храброга црица. Сад, одважан овај човек, даје знаке целој својој Флотили, да се једним делом бије и даље а другим да плови даље уз воду. Хоће у овоме метежу и забуни, да зађе немачкој флотили са стране, па отуд изненадно да је нападне па сатре п упропасти. Ал у томе баш часу, згађа храброга Мора, самртно зрно и он пада мртав. Сад нестаје на турској страни знакова и команада; нема управе; све се зауставља и борба на њиховој страни најпре постепено престаје па се на једаред прелази у бегство, и турске лађе плове под Београд изгубивши 4 Фрегате 1 галију и

неколико шајака и уз свога храброга команданта још 350 људи.

Немци су при овоме изгубили 4 мртва и 200 рањена војника на Флотили и 3 човека и 4 коња мртва пи 31 војника и 1 коња рањена, на суву.

У ово време имали су Турци код себе у граду 2 немачка осгунца. Оба су били интелигентни и способни људи. Један је био родом Француз; отац му је био негда посланик неке силе у Цариграду, а он је био драговољац у немачкој војсци, па је сад пребегао Турцима. Други је био немачки инжинирски капетан, па је и оаз вероломно прешао Турцима. Немци су држали да ови бегунци уче сад Турке како и гди ваља да нападају на њих, јер од кад су ови бегунци код Турака, турски су напади на Немце и чести а и систематични.

18'