Годишњица Николе Чупића

2 -73 ~

и куке и узели чамац, који је уз њу пловијо а њу су запалили те је на радост и уживање немачких војника експлодирала и сагорела (пл. П Б).

Противу немачке флотиле и то оне код Земуна, послали су Турци прво, само неколико својих лађа, али Немци су ове дочекали и сузбили тако, да су све остале, сем једне коју су Немци провалили и потопили, хитно одступиле к' Београду.

Ово је наљутило Турке у Београду, те се истог дана по подне (5 Јула п. 24 Јуна ст) крену у истом правцу са некаквих 20 лађа, галија и шајака и то под личном командом самога адмирала турске флотиле, некаквога црица (Моћо. Флотила је турска пловила бесно и приближавала се Немцима уз дивљу дреку матроза и турских војника и почела је још из далека да пуца против немачких лађа. У исто време извезло се је око 1000 спахија. п 100 јаничара на сремску страну код ушћа Саве да растерају немачку војску са дунавске обале к' Земуну, па отуд после да и они бију на немачку Флотилу пи помогну у нападању својој флотили. Мор се је Сесно п живо приближавао немачким лађама. Пловидба турске Флотиле била је све живља, грмљава топова све јача а дрека војске све бешња. А Немци осташе све тиши по у толико мирнији. Дунаво се је пенушило и бесно таласало под теретом толико лађа, а над немачким топовима тињали су: мирно упаљачи у рукама мирних и присесних тобџија, који су само гледали на знаке које им њихов командант даје. И од једаред су загрували и сви немички топови са Флотиле и са једне батерије са дунавске обале. Запуцали су и плотуни пушака оних немачких оделења што су стајала на супрот спахијама и јаничарима што сад надиру са ушћа савског. Сад се је

било и клало и на суву и на Води. Све Је покривао густ

“ ~