Годишњица Николе Чупића

278

и беже; све бежи у бесном трку к' Дунаву да се што пре докопа своје лађе ил буд каквог чамца. Али многа турска шајка, престрављена, одмакла је не сачекавши да се ма ко у њу укрца. Многе лађе плове празне под Београд, а јадни јаничари скачу у Дунав да се пливањем спасу; ал тешко ономе, ко тражи спасења у бесним валима Дунава.

Немачка је војска изгубила у овој борби, осим генерала Марсилија и потпуковника Хајстера, који је такође, платио главом, ваљда по правди Божијој, што не дође на време својој војсци у помоћ, још 1 потпуковника 1 мајора о капетана 11 официра и око 500 војника.

И турски губитци нису били незнатни. Међу погинулима на њиховој страни био је и Ибрајим-Паша ол Урумелије, који је био општи командант ове турске војске што је нападала на Немце.

За ову несрећу што је снашла Марсилијеву војску, био је у много крив и општи командант немачке војске у Срему, генерал Хаубен. У његовој војсци и у његовој

“

~

близини бије се и бори око 7000 војника на обема странама, и он не дође у помоћ својој војсци ама ни са једним војником, нити кога год у помоћ посла. Кад се бије и бори, кад пушка пуца и кад топ загрми, онда сваки и поједини војник, који није везан за место које несме никако да остави, лети и без позива да помогне потући противника, а у Хаубена толика војска, с' њиме заједно, сејири, док Марсили са толико војника својих, остављен без помоћи, пада и плаћа главом. И све што је због овога, снашло генерала Хаубена, било је: да је збачен са звања.

На његово место дошао је сад за команданта војске у Срему, генерал Мартини.

У ово некако време покушавали су Турци да дођу Београду у помоћ водом и то; и по Дунаву и по Сави.