Годишњица Николе Чупића

Некакав Черузи-Харем-Паша (ваљда Харами-Паша) из Бањалуке, пошао је са неколико стотина коњаника и много алфа к' Шапцу, с' намером, да одавде иде даље Београду у помоћ; ал њега је сусрео на путу између Кабаша и Живице један сриски капетан са својим драговољцима и отерао натраг отевши му и једну лађу.

Друга је помоћ долазила Београду из Смедерева и Оршаве, пи 19 н. 8 ст. Јула указало се је близу ушћа Тамиша у Дунав, 16 фрегата, 12 галија и око 30 шајака. С' њима упоредно ишло је сувим поред Дунава, једно велико оделење турске коњице. Пред ове су се спустиле сутра дан неколике немачке лађе и кад су ове избациле само по неколико топова, и лађе и турска коњица вратиле су се у Смедерево.

Вреди и треба овде напоменути још два догађаја који су се десили за ово време на српској страни.

Први је догађај, да су Турци изгнали из града и пустили у поља под Београдом око 400 својих коња, којима су пре тога повредили кичме те их тиме учинилу неспособоним за војену службу. Ово је био за Немце сигуран зпак, да у београдском граду нема сточне хране и да се они немају више да боје од Турске коњице и њихових спахија.

Други је догађај овај: Немци ухватили неколико тајних, турских писмоноша с писмама које је командант београдског града, оправно великом везиру који долази Београду у помоћ. У овима писмама саветује командант Београда, великом везиру, да се, кад под Београд дође, никако не упушта с' Немцима у отворену борбу, јер се је цео хришћански свет дигао на оружје и устао против отоманске царевине а и логор је пемачки тако утврђен и“ уређен да изгледа као прави град коме се не може тако лако да науди; па зато нека се и оноко њега расместии