Годишњица Николе Чупића

ПУТ У МОСКВУ

Од Београда до руске границе

Априла 28, године 1867, пређосмо у Земун и, после по дне, седосмо на лађу која плови уз Дунаво, ја, г. Др Јанко Шафарик, и г. Стеван Тодоровић, као изасланици Српског Ученог Друшва; а оејаше још неколико Београђана, који су ишли да виде изложбу у Русији.

Мени беше препоручен младић, војник Шећовић, који је ишао да ступи у руску војску. Тај младић је одмах на граници узет као словенски гост, чашћен и одликован, што може бити лешше; а иза тога је примљен у руску службу.

У Пешту стигосмо 29 Априла после по дне. Нисмо се задржавали у престоници Маџарске краљевине више него што смо чекали лађу која плови за Беч, па смо се кренули, и у Бечу смо били 30 Априла, око 3 часа по по дне.

У Бечу смо се задржали 3 дана, разгледајући знаменитости града Беча, и походећи познанике, и неке друге чувеније људе.

Ту се придра доста гостију које из Србије, а које из других југословенских крајева. Сећам се данас да су били из Србије: г. Драгутин Петровић; г. Јован Милинковић, адвокати; г. Њемец млинар, и неки г. Ковачевић.

Од Срба из Аустроугарске беху, колико се сећам, г. Г. Михаило Полит; Јован Суботић са сином; Лаза Костић;