Годишњица Николе Чупића

прота митровачки Милутиновић; А. Вукашиновић; свештеник Кукић, и прота Н. Беговић.

Из Далмације беху: Архимандрит Ковачевић, из манастира Крке; Гроф Илија Деде-Јанковић : Билбија, Оинобад и још неки.

Из Беча смо се 3 Маја у вече кренули северном железницом ка граници Русије.

Јездили смо сву драгу ноћ.

У месту Прерови уђоше неки нови путници, и сместише се у пресеку до пресека нашега. Њихов говор могосмо лепо чути, само га не могосмо добро разумети.

Кад се већ одјутрћ, 4 Маја, влак је наш јездио брзо на северо-исток. На један мах чу се из онога пресека до нас: да до руске границе има још двје хођини !

Ми се Срби почесмо смејати такој близини, по нашем значењу речи !

— То јсоу Србове! рекоше ти наши суседи, и објаснише нам, дасу они Чеси, и да у њих двје хођини значе наша ова часа!

Слатко за шалу; али горко за оне који тако лако виде словенско јединство !

У 2 часа после по дне већ бесмо на руској међи. Ту се сама станица зове Граница.

Манастир Честнохов

На граници нас прими г. пуковник П. М. Саковић, који је, као изасланик Оловенског Одбора у Москви, изишао да нас дочека и угости.

Одмах заседосмо за готову совру. Јела укусна; шампањца изобилно, па се разгрејасмо, јер време бејаше прилично хладно.

После те гозбе, поседасмо у кола, и одвезосмо се у католички манастир Честнохов, У Јасногорску, где нас