Годишњица Николе Чупића

287

готови да одговоре Турцима на ово са својом топовском ватром. И сад је настао на обема странама и свугде, такав пуцањ топова и прасак пушака, да који пут, читавог једног дана није могло да се трене а да се не чује по који топ или по која пушка. И било је одиста и ретко и чудно видити и чути кад од једаред грми око 900 топова и трешти и пуца више него сто хиљада пушака.

И немци су почели ово јако да осећају. С' почетка је било још и којекако али с дан на дан бивало је све горе п горе. Немачки логор у својој унутрашњости био је отворен и слободан; није било у њему унутра нигди никаквих травераза ил попречних каквих насипа да заклањају војску, те је свака непријатељска кугла, која је у унутрашњост продрла, погађала у месои убијала је. Једни су Турци пуцали на сиркумвалациону линију, други из града на контравалациону линију, а и једни и други у унутрашњост логора, те у логору немачке војске, никако није било лако. Немци су одговарали и једнима и другима, те се ништа друго није могло да види и да осети него дим и мирис од барута, и ништа друго да чује, него рика топова, прасак пушака и јаук и запомагање рањеника и погибалаца.

А Турци чисто постају бесни кад им у сред овако сређних њихових успеха, стиже вест, да је и оно оделење турске војске, које је прешло Дунав са 30.000 војника, па се упутило у Угарску, освојило Мехадију, и сад надире даље да зађе за леђа немачкој војсци што је на Београду и да је одсече од Угарске.

На Мехадији изгубили су Турци, око хиљаду својих војника, ал су зато добили Мехадију предајом, премда су се морали обвезати, да посаду града, што је остала у животу, пусте са ручним њеним оружијем у Темишвар. Турци су часно одржали реч и дали су 300 пратилаца и 60 кола који су спровели до Темишвара 400 здравих и 350 рањених војника посаде мехадиске.

Годишњица УП 19