Годишњица Николе Чупића

288

Немци, у логору на српској страни, почињу због овога још више да трпе. Кугле топовске, као да су падале из неба или да су ницале из земље; стотинама њих одскакало је и падало се по логору у један мах, и нико није смео нигде да се мрдне и да се покаже да је жив: све се је скривало под прсобране и с' њима заклањало.

Главнокомандујући, принц Јевђеније, становао је с почетка у свом чадору на Врачару на савској водопађи (пл 1 »Гл. стан«. Пл. П »Први главни стан принца Јевђенија«:) а сад није могао више ни он да остане ту и преместио се је с' оне стране Булбулдерског Потока под вис »Миријевског Пескара« |пл 1 15 пл. П »Други главни стан принца Јевђенија«) ближе Дунаву и Кајабурни, гди још ни су могла да доспевају турска топовска зрна.

По срећи, она немачка војска што је била на сремској страми, није била изложена овим и оволиким патњама нити је оволико трпила. Против њене спркумвалационе линије није било никаквих Турака, а Турке у граду, забавља је више и турска и немачка војска на српској страни, гди се је и решавала судба једне или друге стране. И Немци зато сад намисле да пођу мало озбилније против града с' те стране, да би тако привукли пажњу Турака на ту страну и олакшали колико толико својој војсци на српској страни.

Како су Турци почели да стижу и да се размештају око Београда и око немачког утврђеног положаја, Немци су посели савски мост, а и спркумвалациону и контравалациону линију близу њега, те су чували да не груну и не пређу Турци изненадно са Дедине, преко Саве, и не састану се с Турцима у граду, пили не надру к Шанцу, те њега ослободе од Петрашија па с' његовом посадом нагрну после Београду у помоћ. Још онда је за безбедност овога краја дошло на сремску страну 200 немачких