Годишњица Николе Чупића

296

добили писмене заповести за сутрашњи напад. И одма су п команданти и сва војска похитали, да се за ово спреме; и спремили су се у највећој тишини, Јевђеније јахао је с једног краја логора на други крај, храбрећи војнике и упућујући генерале и официре у ономе, шта треба да раде.

Целог овог дана пуцали су Немци живо против града из топова; пред вече је престала топовска ватра, а скоро за њом, отпочето је пуцање на мерзера које је трајало до близу пола ноћи.

Око пола ноћи залазио је месец и настајала је помрчина. У то доба, чула су се три топовска пуцња и распрсле су се ома за тим високо у ваздуху три бомбе. То је био знак немачкој војсци, да пође у напред, и да почне размештати се у бојне редове. У то исто време, отпочне на другој страни логора, на контравалационој линији спроћу града а и са Саве из Срема, јако бомбардање београдског града. Турци у логору, мислили су, да су оне три бомбе, биле знак, да ово бомбардање отпочне, па су зато једни продужили спавати и одмарати се, а други радити и копати у својим рововима и траншејама, док су се међутим Немци низали у редове с' којима ће за који час о њих да груну.

Немци су се размештали у две бојнице и у резерву.

Прва бојница била је пред сиркумвалационом линијом. На десно крило ове бојнице, дошло је прво: 6 регимената коњице, које су се разместиле у простору од Саве па к' Лудој Кући и даље к Споменику. У продужењу ових, разместило се је 30 баталиона пешака са 32 компаније гренадира. Ови су заватили цео простор спрам Мокролушког Потока и неки део простора спрам Миријевског Потока. Одавде даље к Дунаву разместило се је опет 6 регимената коњице. (Пал. [ „План битке код Београда 16, 5 Августа 1717. Принц Јевђеније и Ћуприлић Б, Б, Б, и прва немачка бојница).