Годишњица Николе Чупића

295

хришћанства. И одиста, сад на Београду нађе се од једном Беконије, преодевен, у немачком логору, дође код Палфија и каже му: како има код себе писмо великог везира, које треба. да однесе и да преда команданданту Београда. Са овим писмом јављао је велики везир команданту града, да ће напасти на Немце са стране са које их је он опсео, 17 н. 6 ст. Августа, заповедајући му у исто време најстрожије, да и он истога дана испадне са својом војском и нападне на Немце са стране града, те ће тако, тукући Немце са две, супротне стране, лакше их надвладати и победити. Беконије је извођен за овим и пред принца Јевђенија, а после је пропуштен, те је, санћим кришом, отишао у град и предао паши београдском везирево писмо и примио од њега писмен одговор с' којим паша уверава везира да ће и он у одређени дан напасти на Немце. Беконије је и ово писмо донео и показао и Палфију и Јевђенију а после је пропуштен, те је опет, ко

бајаги кришом, дошао у турски логор и предао пашино писмо великом везиру.

После овога догађаја, Јевђенију није требало да се дуго размишља о томе, шта ће даљ ради и он се је одма и решио: да на Турке нападне и то изненадно и пред сами дан кад су Турци намислили њега напасти, рачунећи. да ће му и то помоћи, што ће тада наћи Турке, истина спремне за напад, ал баш зато, неспремне за обрану.

Како се је ратни савет разишао, Јевђеније је настао, те је са грофом Палфијем и са својим тајним секретаром израдио заповести за све команданте, ла се сутра у јутро рано напада на Турке, давши им упуте, како ће распоредити војску за ово и шта ће сваки њен део да ради и гди да напада.

Пред вече истога дана (:15 н. 4 ст. Августа) кад је сва војска у логору знала да се неће иападати и кад

се је сваки спремао за спажну обрану, команданти су