Годишњица Николе Чупића

294 .

наших војника. Зато је боље да ми чувамо наше положаје и да чекаћемо да Турци нападну на нас у нашим утврђењима. «

С овима речма распустио је Јевђеније ратни савет п упутио све генерале и команданте војске да живо и озбињно спремају своје војнике за снажну и упорну обрану.

Но Јевђеније није и мислио онако, како је у ратном савету говорио. Он је био опкољен шпијонима свакојаке врсте; опажао је често, да се у турском логору зна све, шта се код њега ради, па је зато сад, морао да се претвара и да једно мисли а друго да говори, да би бар сад, у најодсуднијем часу, скрио, да Турци не сазнају шта мисли и шта хоће.

Ово му је требало и зато, што је он знао шта Турци хоће, па се је спремао, како ће им у овоме да доскочи, а ваљало му је да се покаже као да то не зна, и да ради као да овоме иде на руку, само да би Турци остали при ономе, шта су наумили, јер ће им само тако п моћи да скрха врат.

Један догађај који ће ово објаснити.

Турци су имали у ово време, у својој војсци, много Маџара, незадовољника, којима није било право, што је цар спојно маџарску краљевину са његовом царевином, па су ишли с Турцима и бПли се с Немцима, мислећи, да ће тако обновити своју краљевину ма и зависну од Турака. У борби око Темишвара прошле године, сусрели су се некако Бекони, Маџар и незадовољник, и командант на турској страни, и граф Палфи, Маџар, ал генерал и командант код Немаца, и распознавши се, испалили су по један пиштољ један на другог ал привидно и не гађајући један у другога. При овоме, Палфи прекори Беконија, што срамоти и себе и свој народ, служећи непријатељу своје вере. Беконије му брзо одговори, да се каје, да ће поправити своју погрешку и да ће од сад служити интересима