Годишњица Николе Чупића

902

се је увек знало, гди су, јер су се вазда виле над њима победоносне им њихове заставе. Час су били у диму, час у ватри; нестајало их је било често, кад су силазили у турске ровове, у њихове трапшеје и паралеле, ал су се Оорзо затим опет јављали на новим турским грудобранима и батеријама које су још освајали. Сад су и Бабарци и Хесенци у једном удољку под главним турским утврђењем, гди не може да допре непосредно, ни пушчана ни топовска турска ватра; ту их је зауставио командант Велакроа, да се одморе и издахћу док он провиди с које ће стране бити најлакше да на турско утврђење нападне и освоји га.

Над главама ових немачких војника, у главном турском утврђењу и око њега, дерали су се пи викали у љутом беснилу, око 20000 јапичара; к њима је долазило још турске војске, алсу то били они побеђени Турци што беже са разбијеног левог турског крила и са изгубљеног положаја у средини и пред главним турским логором. Турски официри труде се да уреде и једне п друге, па да их поведу напред према Баварцима и Хесенцима, ал забадава. Побеђена и уплашена маса, не уређује се тако лако. Кад официри турски потржу сабле и примера ради, полазе на Баварце, турска разбијена војска, надире да бежи и даље, па повлачи за собом много пи од опих турских војника, што су били одређени да бране ово турско главно утврђење и који су до сад мирно били исчекивали јуриш Бавараца.

Сад је дошло Баварцима у помоћ још нешто немачке коњице, поред виртемоершких драгонера, који су данас цео дан били с' њима и чували их од турске коњице са десног турског крила. Баварци су се били већ одморили и разместили у редове за јуриш, и сад на команду свога команданта полазе, у име Бога, даље напред. Музика свира јуришни марш, добоши добују, а у војника хоће срце да пробије прса; све се креће сложно унапред и