Годишњица Николе Чупића

303

све је, све ближе и ближе турском главном утврђењу разбијајући и потискујући она турска оделења, што су још имала храбрости, да изван утврђења, пред Баварце изиђу. Баварци су већ под самим турским шанцем, спуштају му се у ров и пужају се, подупирући се сабљама и пушкама, на грудооран; сад сложно упадају и у шанац унутра, једни провлачећи се кроз топарнице а други скачући са венца грудобрана. Престрављени Турци напуштају и ово последње своје уздање и беже куд који а за њима и сва она турска војска што је била по висовима одавде до Вишњице.

Турски велики топови што су требали да бране Турцима ово њихово утврђење, сад се окрећу против Турака и руше им још више, растројене већ њихове гомиле.

Сад је имало Турака још само у њиховом главном логору на Дедини, — по Бањичком Пољу — и даље идући ка Кумодражу; ал их је ту било још доста много. И команданти немачке војске, истом су се сад спремали на очајну и озбиљну борбу. Још док се је бћло и крвило око Екмеклучког Виса, Немци су разместили сву своју војску у бојне редове, а како је и овај вис пао, они су се кренули у напред, правце на турски главни логор. Ал за чудо, турска војска, још увек многобројна и јака, није их ни дочекала. Престрављена ваљда губитцима које је имала до сад, она напушта и свој логор, па просто бежи. Код свег чуда, опет доста појмљиво, кад се је и главнокомандујући, славног имена Ћуприлић Нума-Паша, давно и давно уклонио одавде.

Битка је добивена. Немци су спасени. Турци побеђени. У околини Београда и ван београдског града, нема ни једног, слободног, турског војника. Борба је трајала пуних 5 сати; за све то време крвавило се је и било, тукло и давило, секло и убијало, пуцало и грмило, и на послетку

Годишњи УП 2)