Годишњица Николе Чупића

304

побеђени Турци беже у нереду, остављајући победиоцу и свој логор и све што је у њему.

Немци су ишли за Турцима за пола топо гета далеко иза бивших њихових положаја, па су их ту оставили да с миром даље путују а они су се вратили у турски логор да пограбе и попљачкају што је иза Турака у логору заостало.

Команданти немачке војске упуте сад брже боље, неколико хиљада српских драговољаца и нешто хусара, за Турцима у потеру, а они настану те с тешком муком искупе нешто своје војске и разместе је на згодна места, да пази на Турке и сузбија их, ако 6ч се случајно Турци повратили и ктели да нападну на Немце што логор турски пљачкају па не знају ни један за другога а некмоли за своју влас и за своје команданте.

Тек пред мрак, тога знаменитога. дана (16 н. 5 ст. Августа) пошто су и остали немачки војници дошли у своју команду и пошто су се вратили и хусари који су опли пошли за Турцима и јавили да Турци истински беже све даље и даље и да им српски драговољци узастопце сљедују и гоне их, одведена је сва немачка војска у своје старе положаје а за прибирање пљачке и онога чега је још у турском логору било, послате су од сваке реглменте по једна компанија које су и остатак још покупиле те се је ово поделило међ све војнике.

Но од овога као да није било никакве велике вајде. Чадоре великог везира, који су само нешто и вредили, добио је главнокомандујући немачке војске, принц Јевђеније, а сви остали чадори и старешински и војнички, били су тако отрцани, да није ни вредило крпати се око њих, а других каквих ствари готово није ни било, сем онога; што је као ратни пљен припадало немачкој држави.

Немачка војска изгубила у овој борби, код коњице: 1045 мртвих и 1582 рањена војника; код пехоте; 800