Годишњица Николе Чупића

306

не гине лудо, него нека му се преда, а он ће, —Ћуприлић — као што је до сад био храбар, бити сад и велико душан, те ће га пустити да иде с војском од куд је и дошао и само ће му узети све топове и све лађе са топовима и са прибором.

Чудна судбипа. Каква промена у размаку времена за један само дан. С каквим је уздањем писао Ћуприлић јуче ово писмо, а с како леденим срцем узмиче данас к' Нишу, где, Бог зна, шта га чека.

Х. Предаја Београда

Они јупачни Турци, она, до беснила храбра, турска посада београдског града, што је онако дрско испадала из града и нападала на Немце док су опкољавали Београд, што је једном починила онакав русвај са Немцима на Сави у Срему, данас је ћутала као заливена, за све време, док је Јевђеније тукао и затирао Ћуприлића и његову војску. Турци веле: да нису ни знали за борбу између Јевђенија и Ћуприлића, да нису ништа видили зоог магле, нити шта чули због великог ветра. Како су радили онако ће им и бити.

Пред вече тога дана, (16 н. 5 ст. Августа 1717) пошто се је немачка војска повратила у логор и у своје утврђене положаје, послао је принц Јевђеније београдском команданту, Мустафа-Паши, неколико заробљених Турака да му испричају шта је све данас било и да му кажу: да га принц позива: да му се с градом заједно, преда. Турци су сутра дан, 17 н. 6 ст. Августа, испобадали по бедему градском многе беле барјачиће у знак мира, у место до садањих црвених барјачића и послали су принцу Јевђенију услове под којима ће предати град. Принц Јевђеније није примио у свему турске услове и повратио им их је са својим примедбама и са изјавом да ће услови