Годишњица Николе Чупића

307

бити доцније у толико тежи, у колико Турци буду ову ствар излишио протезали и одуговлачили. | Принц је нудио Турцима и свој посади градској да се слободно сели у Турску и да сву своју покретност собом носи, само да остави и да преда Немцима, сву дунавску Флотилу и све што је до сад било турско државно. Турцима ово није било доста и они одговоре принцу Јевћенију: да имају у граду, још 80000 људи, да су им градски зидови још здрави и читави и да имају у изобиљу и хране и Фуражи и да зато не могу да пристану на оваке Јевђенијеве услове. Да покажу своју збиљу у овоме, Турци су поскидали са града све беле барјачиће и истакли опет оне црвене у знак крви и новог непријатељства. Јевђеније је међутим разумевао и знао за мајсторије турске у оваким приликама, па је знао како ваља да им на њих и одговори, и зато је наредио: те се пред вече поново отпочне бомбардање Београда и продужи преко целе ноћи а још жешће сутра дан 18 н. 7 ст. Августа. У граду београдском сад је настала велика журба. Мустафа-Паша, приметио је, да се јако гунђа против сваког даљег одупирања, па зато сазове диван да се посаветује с њиме шта да се радиг И диван брзо одлучи и изјасни се: да је узалудно свако даље одупирање и да град треба одма предати. Паша оеоградски истакне сад поново беле заставе и пошље веснике принцу Јевђенију да му јаве: да му се он предаје заједно са градом и да му зато шаље и таоце који ће јамчити за тачно извршење уговора, онако, како га је принц Јевђеније изменио и дотерао, слично уговору о предаји Темишвара од прошле године. Око 4 сата по подне обустави се даље бомбардање града, и принц Јевђеније пошље у град графа Филипа са једним мајором и с' једним тумачем, да уговор прекине и потпише, који и он тога дана пред вече потврди п одобри.