Годишњица Николе Чупића

313

свену су дакле: добили Немци на Београду, 665 топова и 103 мерзера.

Сви ови топови нису се имали где да сместе у Београду и зато је миого њих натоварено на лађе и разнешено у околне градове.

Сад је настала у Београду права врева. Турци се спремају на далек пут, па пакују и товаре своје ствари; лете на све стране; купују, продају, трампе, те је прави вашар куд год се погледа; измешали се Турци, Срби, Јевреји, Маџари, разна славенска и сва могућа немачка племена, па све то, кад не може устима и говором, погађа се и споразумева рукама, само да се до корисног пазара дође; продају се и купују кола, коњи и камиле у безцење, само да се која пара добије; један во, кошта два Форинта; у Турака силество ствари што им сад не требају, те за Јевреје никад боље него сад.

Тако је исто и у званичним круговима; ту су многобројне комисије, у којима се продаје и прима све што ће од сада припадати Немцима и све се то заводи у спискове и у инвентаре; пребрајају се и примају лађе и њихови прибори, примају се и броје топови, муниција, храна и кола; прегледају се и примају зграде, изналазе и показују мине и муниција за њих и издвајају се лађе и кола које ће се дати Турцима за селидбу до Фетислама и до Ниша•

Ово је и овако било и трајало све до 22 н. 11 ст. Августа, а овога дана, око 4 сата по подне, стајало је упарађено па Калемегдану 50 гренадирских компанија са свима карабинерима, да укаже почас побеђеним Турцима, кад почну да излазе из града.

Турци су могли по уговору да изађу из града са развијеним заставама уз свирку њихове музике и уз ударање добоша, али, зар је њима било сад до гога. 30000 стаситих и угледних људи, јурило је једно кроз друго,