Годишњица Николе Чупића

314

погурено под теретом оно мало сиротиње, бринући се само о себи и о својима и како ће да доспе гди год, гди ће да се склони и да дахне душом. Они, што ће да иду водом. а то беху махом Фамилијарни људи, спуштали су се доле на Дунав код лађа, а они, што ће да путују сувим, разместили су се по калимегдану и по градским рововима.

Овако размештени Турци, остали су под ведрим небом само још 23 н. 12 ст. Августа, за које су време потоварили своје ствари на кола и на лађе а и они се по њима распоредили, а 24, 13 ст. Августа, кренули су се сви на пут:

Оне Турке, што су путовали водом, пратило је 4 компаније гренадира које су се возиле у 8 шајака, а оне, што су ишли сувим, спроводило је 200 немачких коњаника, под командом графа Филипа, који је ишао с' њима само до Мораве а одавде даље, оправио их је под надзором једнога поручика чак до Ниша. Ова пратња вратила се је у Београд 9 Септембра н. 29 Августа ст. те су одма одпуштени и сви турски таоци и ако се дунавска пратња још није била вратила. Пратња ова причала је: да је везир Ћуприлић, кад је угледао Турке, Београђане, да се селе, сишао с коња и малаксало сео на земљу, па тужно јектао и бректао, јер је сад тек поверовао, да је и Београд изгубљен.

Одма како су Турци изишли из града (22, 11 Августа) умарширала је у њега и свега га је посела, немачка војска. Генерал-мајор, граф Одвир, нов (немачки) камандант Београда, увео је у град 8 немачких баталиона и разместио их је по њему као градску посаду.

Сва остала немачка војска, измештена је после неколико дана из логора са Врачара и пребачена је на ону страну Саве и Дунава око Земуна и Панчева, јер је и тамо било хране, и лакше је било исхранити ју а и зато, што је у околини Београда овладао био такав смрад од изгину-