Годишњица Николе Чупића

10

Године 1830 у Варшави букну буна против Руса, коју угуши Паскевић тек 8 Септембра 1831

Сазнавши, на најоржу руку, оволико о Варшави, ми се пустисмо да је разгледамо, и бесмо: у православној цркви; у католичком костлу Св. Јана, за тим у библиотеци главне школе, где видесмо многе старе пољске рукописе. Иза тога бесмо у библиотеци Красинских ; па у гимназији руској, и за тим у гимназији пољској. ~

После тога, разгледасмо дворове: Белведерски и Лазенски, где се сви дивисмо богаству и палилу некадашњих пољских краљева.

У 5 часова одосмо на ручак у салу рускога скупа. Ту је било врло много гостију, а на галеријама је било пуно женскога одабранога света. !

Г. Саковић пуковник, познавши се са мном још на граници, није се одвајао од мене. Беше у реду да Словени, гости с Русима домаћинима не говоре никојим туђим језиком, него или руским или свак својим. С тога су се око мене, који сам говорио руски, прибирали многи Руси: Г. Саковић позна ме, у Јевропској гостионици, с другим једним господином из Петрограда, који је путовао некуд у Јевропу, да тражи купаца неким руским државним шумама. И тај господин дође с нама на ручак. Њих двојица, г. Саковић и он, нађоше момке, и наредише те се постави нарочити сто за мене, за г. Стеву Тодоровића, који се такође није растајао од мене, и за њих двојицу.

Тако смо нас четворица за себе, лепо ручали, гледајући силни свет, и разговарајући се на тенани. Онај господин! је нешто казивао о руском университету у Варшави; г. Саковић опет разбирао је за ствари на Балкан-

1. СО овим господином проведох само неколиоке сахате, и то онда када на мене наваљиваше мноштво разних утисакл. За то му имена не упамтих. али му љубазности не ћу заборавити док сам год жив.