Годишњица Николе Чупића

за наше љуте борбе с Турцима) и како су руске школе отвориле врата толиким младићима српским, који су тражили науке.

Најпосле, захвалих и за гостопримство, које нас срете још на граници.

То неколико речи господа слушаоци примише бурним одобравањем. Гомиле њих поврвеше к мени; неко да се рукује, а неко да се и љуби са мном. Моји трпезни другови беху необично радосни, што је здравица с њихова стола тако жедно саслушана и тако громовито одобрена !

За неколико часака ја бејах крупан човек у онако многобројном збору.

У вече, после тога ручка, бесмо у театру, где се, међу актима, представисмо Грофу Бергу, намеснику Царства Пољскога, који нас части сладоледом.

Сутра дан, у време доручка, дође један чиновник од стране Грофа Берга, и замоли за здравицу коју сам јуче говорио на ручку. Ја се нађох у чуду, јер злравице писане не имах. Пођох к ШаФарику да се с њим разговорим : шта да кажем посланику намесникову 2 У ходнику „се сретох с оним господином који је јуче ручао са мном за једним столом. Казах му своју невољу.

— Не брините се, рече ми он: — ја сам прибележио вашу здравицу себи за спомен! И показа ми јеловник јучерашњег ручка, на ком је била записана моја здравица. Уђемо у моју собу; он ми продиктова моје речи које записах и дадох Берговом чиновнику, нека се задовољи. Та је здравица отишла у новине, а штампана је и у књизи »дтнографическанл виставка вБб Москвћ, 1867«.

Г. Клачко, Пољак, незадовољан ни чим што бива у Русији, напао је на словенски састанак врло јетко у Кетие дезг деих Мопадевз, 71, 1867.