Годишњица Николе Чупића

359

»Онда ће те плотун оборити, »Са Турцима бојак отпочети. »Па шта коме Бог и срећа даде, »Ком опанци, а коме обојци, »Ком кускуни, а коме колани »Мрети данас, а мрети је шјутра, „Боље данас, о мање гриоте. »Нема смрти без суђена дана. »Нема, браћо, ћара и шићара, „Не може се шићар задобити, »На душеку све дуван пушећи, »Већ у пољу бојак све чинећи, „Ђе шкрипају кости од сабаља, „Бе се деру љути рањеници, „Бе се пролив чини од јунака.« Па царевић стрику бешједио:

»О мој стрико, велики си кнеже, » У наске је двеста седамдесет хиљад' војске, »На окупу у нашем табору.

„У Османа нема ни стотина,

»И опет се-јесам препануо,

уда нам не ће на срамоту проћи, »Јер је Осман страшан војевода, »Што га наког у Јевропи нема У Турчина ни у Славенина«.

У ријечи коју говорају,

Ето Турци ђе се приближише, На два Фата кад се састадоше, (Ђе је срећа ту је и несрећа) Руски плотун просу се пушака, Дужом ланца ватра се запали. Кад се руски плотуни просуше, Паде мртвих дванајест хиљада