Годишњица Николе Чупића

360

А царскијех јармова бивола. Онда Осман из гласа повика: »Ко је Турчип, Умети Мухамед ! »Ко је Турчин, Азрети Азија ! »До сад нема шанца ни ровова, »Сад вам ето мртвијех волова, »Ето вама кола и стрампорта »То су вама шанци и ровови, »То су вама тврди метеризи.

А кад Турци команду добише, Једном, брате, земљи прилегоше, За волове први западоше,

А и кола на прси узеше, Па једанпут плотун учинише,

А по зади пукоше топови. Ала банда заметну се кавга, Пушка пуца а топови гуде,

Све лубарда лубарду дозивље, А баљемез баљемеза виче.

Стаде јека љутих рањеника, Један виче јаој моја мајко ! Други виче и отац и мајко ! Трећи виче придржде ме, друже, Али друже уз долину струже. Камен ти је који устругао, Кад је Москов свуда опколио, Па не да ти никуд побјегнути, Ма на крила под облак да иде: Учини се грдна ломљавина. Већ од крви потече ријека, Ал“ јој нема другога лијека. По крви се ваљају јунаци, Тешко њиној ојађеној мајци, Која сина испратила тужна