Годишњица Николе Чупића

378

песама о догађајима у Црној Гори 1847 (види у Медаковића стр. 138 — 142.

8., Лажни цар Шћепан мали. Издао 1851 г. Андрија Стојковић у Трсту стр. 205, 8". И о овој књизи стоји у Новаковићевој историји књижевнооти, да је изашла после смрти владичине, па тако и у Годишњици 1. Али није тако (види о том у листу ЛПреодници за г. 1884 бр. 2. мој чланак: И опет Његуш и Мажуранић).

9., Слободијада. Посмртни остатак владичин издао Љ П. Ненадовић у Земуну 1854 г. стр. 215, 80, л. 13.

10., Песма о Ченгићу. Изгубљена у рукопису п не зна се кака је била (види Преодницу од 1884 бр. 2).—

11., Рукописи лирских нежних и љубавних песама, које је владика пред смрт уништио (види о том у Годишњици 1 и у Медаковића стр. 115).

2. По разним часописима штампане за живота владичина или после смрти његове, махом лирске, песме:

а. Мисао. Повећа лирска песма, штампана у „Сербском народном листу« 1844 бр. 12.

6., Нелажни знак праху памети народољубца у Бечу 5 Јулија 1837. У Орб. Летопису 1837. 1. 35.

в., Плач или жалосни спомен на смрт мојега десетољетног синовца Павла Петровића Његоша Пажа Јего Величества императора Николаја 1—2о. Врло нежна и лепа песма, по којој се види као да је владика овога свога синовца спремао себи за наследника. Штампана у »Будимско-пештанском Скоротечи«“ 1844 бр. 31.

г., Песма у истом »Скоротечи« 1844 бр. 37, у којо место наслова стоје штампани крупнијим словима, него остали стихови, ови стихови:

Ко си ти 2—Философ

Ко си ти 2— Астроном.

А ко ти 2—Поета Чудновата друштва !