Годишњица Николе Чупића

д., Пролеће. У · »Српско-далматинском Магазину» ХТУ. 1849 г. стр. 118.

ђ., Спомен на гробу Чедомиља сина радољубивог господина Доктора Димитрија Фрушића. У »Срб, нар. листу са те 1680 стр:-228:

е., Мојему пријатељу Г. Јеремији Гагићу поздрав 1. Маја. У »Срб. нар. листу« 1838 г. стр. 161.

ж., Сабљи бесмртнота вожда (књаза) Карађорђија коју сам купио ту Бечу 1 Јунија 1837 године. У »Голубици« еви бат етр. 128:

з., Спровод праху С. Милутиновића. У »Подунавци за 1848 г.

и. Химна. Ову је песму у кубету цркве светога Петра у Риму уписао владика | Јануара 1851. Штампана је први пут у »Срб. новинама« 1851 г. бр. 23. После ни у »УШумадинци« и »Даници«.

Јј., Полет духа у безконачност. Ову ми је песму послао у препису Љ. П. Ненадовић не казавши где је била штампана.

к., Орао. и свиња или наша браћа подмићена од Турака. Басна, написана поводом тим, што су се неки Црногорци са границе предали били паши у Скадру, те добили плаћу и издржање од Турске. Можда је то исти догађај, који је опеван у кули Ђуришића. Штампана у »Шумадинци«“ 1852 бр. 51.

л., Поздрав роду из Беча 1817. год. У »Срб. нар. листу« 1847 бр. 2. То је она лепа песма, из које су често навођени поједини стихови, а у којој се пева:

Које срце за својошт не туче, Залуду се у прса будило,

Само што се мртвом крвљу трује. Лепо, липо, лћпо и лијепо,

Бело, било, бћло и бијело —