Годишњица Николе Чупића

18

Рано дође к нама у гостионицу г. Михаило Григорјевић Черњајев, и позна се с нама, Он се, после тога, мало и растајао "са мном, докле год смо били у Петрограду. ( њим сам највише седео у колима, и тако се он извештавао од мене о Србији, а ја од њега о Петрограду и о Русима.

Тога дана разгледасмо цркве: Казанску и Исакијевску; па споменике : Петра Великога, Александра [, и Цара Николе. Бесмо на јеци Неви. Разгледасмо Зимњи Дворац, јер царска поромца већ бејаше прешла у Царско Село.

Око 5 сахата бејгпе ручак у гостионици Белвију.

После ручка, одомо у Маријински театор. Игра се опера : »ЖЖизан за Цта«, од Глинке. Ја, Шаарик, Петронијевић, и Стева Тодоровић бесмо на белетажу, у ложи 22. Позориште је красно. Одело раскошно. Трупа изучена. Од свих гумаца највише ми оста у вољи Петров, који је пграоСузанина. Ту први пут видех да публика сва устаје во ноге, чим оркестар засвира : » Боже, Цара Храни« !

Из театра риђосмо у 11 часова ноћи, а на улици се виђаше тако,као у нас у 9 часова.

Ових дан; ГОТОВО и нема ноћи у Петрограду; јер она румен којгостаје по заходу сунца, не разлази се никуд, него с само мало премести на десно. Па је то

зора новоме зну.

Енез Горчаков

|(), уја г. Петронијевић, г. Шафарик, ја, г. Ст. Тодоровић, 'М. Полит, и г. Владан Ђорђевић, који се, као ђак мединске школе у Бечу, придружио к нама још од Беча, осмо г. Стремоухову, »директору азпскога департаме 4, јер се овде Србија броји међу земље азпске ! !