Годишњица Николе Чупића

:9

со цело политичко и просветно стање југоисточне Јевропе друкчије обрнуло; — да српски народ од Душана и кнеза Лазара до данашњег дана није водио непрекидну борбу противу Османске силе, но да је случајно сав примио Ислам, као што учини један део његовог племства.у Босни; или бар да је остао веран васал и савезник Турцима, као што је било за време деспота Стевана Лазаревића. Познати белгиски научник и пријатељ српског народа, г. Емило де Борграв, пређашњи посланик у Србији (сада у Цариграду) у својој студији о цару Душану и балканском полуострву у ХГУ веку описује најсјајније доба наше историје с великом пажњом и симпатијом. Том приликом у уводу истражује узроке наглој пропасти државе српске, пошто се бејаше под Милутином и Душаном уздигла на висину првих сила у Јевропин. Те узроке налази поглавито у тому, што у нашем народу, како он мисли, нема идеалних тежња, него је, вели, претерано одан материјалним интересима. О тога је, вели, српски. народ морао пасти пред силним непријатељима из Азије, у којих је много јаче било прегоревање појединаца за. славу целине народне!.

Остављајући да ову искрену но немилу оцену поштованог писца о карактеру нашег народа расправим и

1. Вредно ће бити да о тако крупном и тешком питању наведеморечи самог уваженог писца:

«Е(гапег аих сопсербопз 1деанвфев, ођбавап! а дев (епдапсев рогешепе розш уев, је Бегђе епузадав |"!ајбгог вопте ]е Биг вирготе дев аобопз ћитајпев, ве ргбоодирапе тоав дев 1018 ди абусћорретеп тога! див де ја занеГгаоНоп де зев аба!га. С'ев; дапв Ја мегиб де сеше ођвегуаНоп ади'! езг регпа де сћегећес |'абањназетеп! роћшаив де ја пабоп е! за сћшје деуап! џп еппет! дш ауа [аб ди гепопсетеп« де: аду и рошг Ја шјојге де (опв Је тођле дичсеап! де вез сопцив(ез. ..