Годишњица Николе Чупића

колико се може 'ублажим на другом месту и за ширу јевропску публику у једном страном перподском издању (Керце Јтгетпа ћопа!е де К!отепсе) нисам могао пропустити, да овом приликом не поменем овај прекор поштованог писца према српском народу. Ако би такав тешки и кобан прекор нашем народу био доиста заслужен и на јаким доказима основан, то би могло бити само према једном или другом дблу, једном или другом реду нашега народа, и само за једно или за друго доба наше историје. Но никако не бисмо могли допустити ни признати, да таква мрачна оцена карактера српског има места и разлога за цео српски народ и за целокупну његову историску прошлост. На против, ја сам покушао да у поменутом Францеском журналу, приказујући студију г. Борграва о цару Душану, изнесем доказе о значајним идеалним тежњама и о сјајним витешким и духовним врлинама нашега народа, с којима се у раније и новије доба јављао пред светом као достојан носилац и поборник идеја слободе, правде и јевропске образованости, као представник извесних људских врлина п друштвених установа, које га стављају упоредо с најнапреднијим народима Јевропе. Не толико од недостатка идејализма и од грубог грамжења за намирењем својих жудњи, Бо чини ми се, чзешће од претераног идеализма и тежења за вишим моралним и националним задатцима који се тек са скупим жртвама лостижу. страдао је народ српски.

Узгред само спомињемо да тежња за особном слободом и племенском самосталношћу (индивидуализам и сепаратизам) што се у српском народу огледа, не искључује узвишени идејалнзам, него се с њим често јавља заједно у извесна историска времена. Истина. је да код Орба особне материјалне жудње и ниске страсти помраче кад што умове народпим и партиским вођима. Тада се нај-