Годишњица Николе Чупића

_ __ББРИЕ_Љ~ —___-- _- - - -

се огрешио о исторћску свест и о најсветија предања нашега народа, ако бих и само ради бољега осветљења културних заслуга које је наш народ стекао за хришћанску Јевропу, наговестио могућност и прилике, које би у нашем крају света настале па и политичко коло балканских земаља може бити другчије обрнуле, да су наши стари били мање одани високим идејалним тежњама, мање одушевљени чистим верозаконским угледима и светлим националним врлинама, а више обузети засебним свакидашњим старањем и бригом о свом материјалном опстанку. Чинило ми се да бнх сам увредио спомен и свете сбни толиких витешких бораца и мученика, који од Марице и Косова, па до данашњег дана попадаше за крст часни и српску слободу, ако бих сам покушао да обележим, или бар да погађам, како би данас изгледало балканско полуострво да је кнез Лазар с Обилићем и Југовићима у место небеског царства изабрао царство земаљско, т. ј. да је пристао на погодбу с Муратом, на потчињеност и савез с Турцима. заборавио предања Немањићске и Душанове државе и погазио образ и јунаштво српско. Обично се не разуме довољно ни у пуном историском значају дивна косовска песма о пропасти царства српског, у којој се идејалном сликом верозаконског осећања и народног поноса објашњава вишња одлука о судбини српског народа. Тица из Јерусалима приказује Србима јасну вољу божју, да бирају шта им је у оном великом историском тренутку било милије: витешку борбу и страдање ради спасења части, славе и самовталне будућности народне, или помирење са Исламом и савез с Турцима, с понижењем и порицањем целе сјајне српске прошлости. Причешћивање војске и спремање Кнеза. Лазара на. смрт и на вечну светитељску славу значило је, да је војска српска на Косову била свесна неједнаке борбе у коју се пушта са страшним азаским ордама, па ипак није

Х