Годишњица Николе Чупића

|1

народима мора над Исламом одржати победу, што и сви чувенији историчари оријенталисте (Ренан и другиј тврде; то се може лако мислити, какав би се, крајњи последак из ове борбе морао јавити и према судбини српскога народа, | да је се овај био стално удружио с Турцима.

У овом погледу веома је занимљиво и поучно, што чувени слависта професор Будиловић приликом прославе хиљадугодишњег спомена словенским апостолима Ћирилу и Методију у варшавском университету говори о великом значају дела које извршише солунска браћа, словенски просветиоци.

„Савез Словена с источним (византиским) царством и с источном православном црквом, вели, не само што је од Латинско-ђерманског јарма ослободио све народе напред намењених робова Словена (Бјауцз — всјауџ5), но и коренито је изменио изгледе будућности, све прилике стародавне борбе Истока са Западом, и то у корист првога (Истока) .. . У историји (Словенства) нема другога имена, које би се могло поставити на исту висину са св. Ћирилом и Методијем. Ни св. Владимир, ни Мономах, ни Димитрије Донски, ни Иван Ш, ни Петар велики, ни Катарина П, ни Теодосије Печерски, ни Срђ, ни Никон, ни Иларион, ни Макарије, ни Ломоносов, ни Пушкин, ни Хомјаков, ни цар Симеон, ни св. Сава, ни Душан силни, ни праведни Хус, ни ђенијални Коменски, ни Болеслави, Казимири и Жигмонди, — нико између познатих великих словенских људи, политичких, верозаконских и књижевних, није достигао ону усториску висину, на којој светле главе свете солунске браће. Сви су они настављали а нису основе полагали као Ћирило и Методије. . . Да би се њима нашло поређење у летописима јевропске образованости, ваљало би се попети много више, ако пе готово до св. Петра и Панла. . .“