Годишњица Николе Чупића

442

делове граматике. Ја сам пак одговарао, да ми је као ученику Даничићеву тешко ући у тај посао пре него што би се Даничићеви „Облици“ откупили и као издање државне штампарије штампали, тим пре што је Даничић сам на то много држао и што би се догодило, да буде хонорисан посао мој, по Даничићеву рађен, а Даничићев оригинални посао да остане нехонорисан. У писму од 28 Дек. 1871 он ми на једно моје писмо о томе одговараше ово: „Велика вам хвала на писму од 18 ов. м. Ја сам тако огрезао у друге послове, да о онијем дијеловима граматике, којих нијесам израдио, не могу ни мислити. Добра би било да ви не обзирући се ни на кога, израдите те дијелове. Само бих вас молио да тај посао удесите тако да се уза њ могу употребљавати барем у вишим разредима моји Облици. Они ме стоје многе бриге ч трошка. Ове их године треба опет прештампавати. Што од њих долази по мало, то се никако не може рачунати да је накнада за учињени трошак. Вјерујте, да ми је већ досадило издавати готове новце, крваво заслужене. Али шта ћу кад се књига тражи, а ваша влада никако да се освијести (опростите што тако рекох) да ту књигу узме за школску.“ На ово ја сам радио у министарству просвете, не би ли оно узело на се то ново издање »„Облика«. На моје питање о условима Даничић ми одговори 20. Фебруара 1872 ово: „Ја ћу драге воље уступити МИНпстарству „Облике« да их штампа за школе. Увјета ја не знам каквих би постављао осим да ми се прије свакога новога штампања јави, да могу поправити или додати што би требало. Тако мислим да би књига могла свагда одговарати своме времену. О хонораром ја бих био задовољан какав год одреди министарство.“ То писмо дао сам био ондашњем министру просвете, пок. Д. Матићу, и он ми 26 Фебруара 1872 одговори цедуљицом: „Враћам вам писмо г. Даничића. Према нашем разговору изволите