Годишњица Николе Чупића

444

историје, него питам: за кога2 кад је ето и оно мало вашим школама сувише.«

Ресултат је био, да је питање остало по пређашњем. Министарство се није одлучило да откупи Облике и да учини правду труду Даничићеву ; а ја без тога нисам хтео да израђујем граматику за средње школе. Истом 1873 кад сам сам примио управу министарства просвете, расправљена је ова ствар,и Облици су Даничићеви узети за школску књигу и за државно издање, а ја сам тек 1879-80 доспео да израдим све делове граматике за средње школе.

На послетку ћу говорити о постојанству Даничићеву у књижевном мњењу у једној ствари, у којој и сад држим да није погађао, и у којој су му примедбе чињене од људи компетентних, које је и он вазда поштовао. Ствар се потеже још од 1874 и траје до израде речника, до последње радње Даничићеве.

Још 28 Дек. 1871 писа ми Даничић : »Имам лијеп материјал за језик наш ХУЈ и ХУП вијека, само да ми је да доспијем да га уредим.а Кад се, у пролеће 1873. вратио у Београд, бацио се на тај посао, и већ 1874 изађе „Историја облика српскога или хрватскога језика до свршетка ХУП вијека.“ У том је делу Даничић први пут систематично посегао иза словенске у индојевропску старину, изводећи чак отуда постање наставака и поједине гласовне промене у њима. В. Јагић, који се онда бавио у Одеси, напише о томе реферат у „Народним новинама.<“ На завршетку тога реферата, налазе се рефлексије о тој пред-хисторичкој страни Даничићева тумачења, које ћу да наведем, јер су оне срдиле, али никад нису могле убедити Даничића. Свршетак тај гласи овако: „Код поједи-

нијех облика свагдје је г. Даничић најприје изложио, ко-

лико се је по његову мњењу хисторијски, т. ј. у животу јављајући се наставак развио из некога пред-хисториј-