Годишњица Николе Чупића

465

је књижевности, која се морала наслањати на старије тековине, и апсолутно није могла на крај изаћи са чистим народним пуританизмом, много поможено. Образовање и књижевног речника и стила, у осталом, зависи колико од ширег или ужег мишљења самих писаца, толико и од утицаја оних страних књижевности, из којих домаћи радници правац и инспирацију добијају. У осталом граматичком образовању језика могу се један пут поставити закони; стилистичком пак и лексичком развијању даје снагу, правац и вечито гибање сам народни живот неиспитаним путовима свога кретања, ::удним приливом и одливом веће или мање снаге своје. ж

Жарко заузет за своје мишљење о језику и књижевности Ђ. Даничић је особито био понесен мишљу о животу и самосталности народне личности српске, о њеној снази, о њеноме напретку и развијању. Језик и књижевност сматрао је као сушти образ и лик онога што је мислио о самосталној народности, и с тога је с тако дубоким уверењем љубио све што би ишло у прилог тој самосталности, а сумњичио би и криво би му било на. оно што би ту самосталност ма најмање крњило и стезало.

Још у почетку његовога књижевнога рада и његове борбе главно је било истиснути из нашега књижевнога језика гласопне и друге русизме, који су се у језик унели кад се у прошлом веку руско-словенско читање преко карловачких и београдских школа почело ширити у српској писмености. Противници његова рада и приврженици старога језика и правописа наслањали су се опет у својој обрани на политичке разлоге, по којима би неизмењена азбука, наличност правописа и држање понеких старијих речи у језику имали тобоже да држе везу са осталим православним словенством, а нарочито са једноверном

Годишњица УШ 30

СВ АЕ