Годишњица Николе Чупића

ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 61

==

одоле ватри Немаца и увек су се враћали са великим губитцима. |

Но Немци су живели овде само од проја и од погача, које су месили од, силом, самлевеног и истуцаног брашна и пекли у ватри, и од по мало сланине, и по несрећи, почело је у неко време, и овога да нестаје, и ако су им једном, две њихове лађе, биле донеле и храпе и муниције.

Турци су до сада, у неколико прилика, спуштали Немцима, озго с брда, писма, писана талијански, и нудили су им најповољније услове о предаји, што су Немци свакад одсудно одбијали.

Али су временом настали и за Немце овде, зли и тешки дани. |

У неколико тамних ноћи, Турци су продрли Дунавом поред пећине са неколико својих шајака и лађа и опколили су им пећину и с друге стране, те им сад није могла да приђе с те стране, никаква њихова лађа, а њима је баш тада почело да недостаје муниције а и хране нису имали него само још за 4 дана.

. И баш у ово време, понуде их Турци поново, на предају, обећавајући им, да ће их пустити све да оду својој војсци и да ће им дати и пратњу која ће их допратити насигурно, до првог места гди још има Немаца, и да ће оставити официрима сабље а подофицирима и топџијама њихово бедрано оружје.

У очајном стању, у каквом је била сад ова немачка, војска, она и није могла да одговори Турцима, друго шта, него да ће им се предати.

Одмах је дошао к Немцима у пећипу, једач виши турски старешина с једним секретаром, те су се ту договорили са командантом немачке војске, потпуковником Штајином и са графом Туном, о предаји, и написали су уговор о овоме. |