Годишњица Николе Чупића

62 ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

Кад су Немпи хтели поћи на пут, дошао им је на једној шајци, турски паша, човек седе браде, око 70 година. стар, с црвеном чалмом око главе, у белој хаљини, опасан златним појасом о коме је висила сабља сва у драгом камењу, и поздрављајући их, казао им је, да буду спокојни на путу и да се ништа не брину, јер је он наредио све шта треба, да би били на путу мирни и безбедни. | |

Неко време пратио је Немце један паша са 200 коњаника, частећи их путем, кафом и другим понудама, а после су их допратили до Свињице, 20 турских коњаника и предали су их ту српским драговољцима.

Драговољци српски, отпратили су затим Турке натраг, за једно два сахата хода.

Како је пала Ветеранијева Пећина, после јуначке обране, која је трајала пупи 21 дан, Турци су продрли Дунавом даље, растерујући са обала дунавских српске драговољачке чете, и узели су ускоро за овим, Паланку, спроћу Рама, и отишли су даље к Смедереву и Београду.

Панчево, Бела Црква, Вршац и Томашевац. Кад су Турци, Београђани, чули за пропаст Немаца на Карансебешу, и кад су сад разабрали за турску Флотилу, како продире Дунавом и иде им у помоћ, послали су неколико одељења, своје војске у Банат, те су заузели и посели Панчево ; а Турци са Карансебеша, посели су, са другим својим оделењима, Белу Цркву и Вршац. |

После страдана на Карансебешу, Немачка је војска, оставила, нешто мало, своје војске у Лугошу, са предстражама чак до Карансебеша, који су Турци, скоро после боја, напустили, а она се је сва, повукла у Денту.

У оваком стању и распореду својих војска, остали су и Немци и Турци, до пред саму зиму 1788 год. и од тог доба, сукобили су се само једном и потукли се код Томашевца.