Годишњица Николе Чупића

4 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

Кад се промотре међе прве групе, оче почињу Поповцима и Рвеницом више њих, међу последњим селима имају Звезди међу последњим међама Угљешин Брод над Прховом; кад се пак промотре међе друге групе, оне почињу непознатим селима, али имају на крају Дреновац, и у међама имају при крају и Дреновац и Поповце и Језер (данас Јерез) који је сниже Битве, а у почетку се у међама спомиње Глогова греда и Црна Млака. То значи да су међе почињале од горњега краја, па се свршавале на доњем. И према томе су Поповци били село на граници Битве, а пошто је у овој последњој био Дреновац, то је граница Дреновачког хатара била граница првој и другој групи. Пошто у прву групу није ишло Прхово, а јесте Звезда и Власеница, то је иста група на истоку граничила, хатаром тих села, иу њу је ишло и место на коме је сад Шабац. Да је негде у равни у којој је сад Шабац било и село Поповци, види се по Рвеници која је била више Поповца. Колико би нам помогао какав ошшцирнији списак месних имена, види се по једноме. Вук Ст. Караџић у своме Речнику забележио је реч Ревеница и при њој као тумачење: у Мачви као поток који тече из Бара и код Дреновца утјече у Саву. Сва је прилика, да је то Рвеница, пар-Лазареве раваничке повеље, и онда је још јасније, да су Поповци били негде међу Шапцем и Дреновцем. Из горе наведеног извода имена види се, да нити Шаппџа има међу њима, нити пак онде поменутих места данас има око Шапца.

Једно има, по чему би се нешто мало (и ако врло несигурно) дало мислити. На другом месту повеље цар Лазар даје и друге изворе прихода цркви. Међу тима је дао и два панађура у Мачве у Подгорици, Свети Георгије

и јесењи. Познато је да се и сад о Ђурђеву панађур у Тополљлику пиже Шапца. Горе смо