Годишњица Николе Чупића

ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 113

24 и 25 Сентембрај) на другој страни, на оном војеном острову испод града, велику батерију 5, и наместили су у њу 5, двајесфунтовна и 3, осамнајесфунтовна топа, 5, десетфунтовне хаубице, и 2 десетФунтовна и 2 тријесФунтовна мерзера. |

За све ово време, водиле су се, између Немаца и Турака, доста живе борое и пуцало се је на обема странама из пушака и из топова.

Кад су оно, одбијени они први напади Турака на Немце, из Доње Вароши, и кад су Немци саградили после, прву паралелу, Турци су осули жестоку топовску ватру на Српску Варош, док су други из Доње Вароши, пупали из пушака и досађивали Немцима доста осетно. Вешти стрелци турски, пели су се на дрвеће, на оџаке кућа и на друге узвишене и високе предмете, и отуд су пуцали на, Немце доста успешно. |

И Немци су пуцали доста живо и бранили су се од Турака, али на њиховим батеријама, сем оних на ушћу Саве, имало је још увек, све нешто да се још додаје, поправља, и дотерује, те се зато још нису могли да мере с Турцима и ако је и од немачких батерија, горело у граду на два места.

Но код свега овога, Лаудан је, још 1 Октобра (20 Септембра), позвао команданта Београда Осман-Пашу, на предају, разлажући му, како је за бадава, да сеим „даље брани, кад му је отето српско подграђе, кад му Абди-Паша, не може никако доћи у помоћ и кад је потучена и она турска војска у Влашкој, којом је командовао сам велики везир, обећавајући му, да ће га по предаји, пустити да се сели гди хоће са својом градском посадом и са свим приватним, турским, покретним иметком.

Паша је одговорио на ово брзо, и то, да неће да се предаје. Он је најпре, са неком горчином, пребадивао Лаудану, што је започео рат, без оног предходног одказа,

Годишњица 1Х 8