Годишњица Николе Чупића

одломци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 191

12.

Хришћанима, који хоће да се селе с нама, неће се ово закраћивати. Одговор Лауданов. Уређено је већ тачком 8, овога уговора. 13.

Да се неби ко, од царско краљевске војске, или иначе други ко, усудно, да уђе у око, гди се буду бавиле мусулманске жене, Ваше ће господство издати строге и пуноважне заповести.

Одлука Лауданова. Разуме се по себи, и не треба, никаквих других заповести, мимо овога уговора, пошто га ја потпишем. Међутим овде се одређује и уговара нарочито да београдски гарнизон изради код команданта Нове Оршаве (Адакала) дозволу, да наше лађе, кад се испразне, могу слободно да пристану на дунавску обалу код Оршаве или на друго које место, које им буде згодно; да се ту чувају, па да се врате или одмах, или доцније, и да им турске шајке или други ко, не сметају никако ни у чему.

Како је Осмап-Панша примио и потписао овај уговор, извели су Немци неколико баталиона своје војске на, Калемегдан и посели су с њима градске капије и градску гласију.

Сутра дан, 9 Октобра (28 Септембра) 1789, предали су Турци Немцима уредно, град и све државно турско имање у њему, и изишли су из града кроз Смедеревску Капију и улогорили су се крај Дунава, а Немци су ушли у град и посели су га својом војском.

Команду над градом примио од Осман-Паше, граф Валис, син маршала Валиса, који је 1739 г. предао Београд везиру Мехмед-Паши, оц;