Годишњица Николе Чупића

14 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ Шапца тање о паду Угарске з;, читава по века задржао. Али после његове смрти ·-- у Угарској се опет укоренила, слабост државна; после Матије Корвина није се пашло краља, који би угарску господу држао како треба у узди, и Угарска је почела све већма посртати и слабети, тако да, је око 1520 и опет дошло питање о Угарској, и Турци су и опет почели тежити, да коначно доврше освојење балканског полуострва и да понесу своје заставе и преко Саве и Дунава у равнице старе Панопије. Какве су биле прилике у Угарској може се видети по томе, што је у 1521 била крајња беда и у Финансијама и у војној управи те краљевине. Није било новаца да се држи најамна ондашња регуларна или редовна — војска (солдати), која, је Сила најпоузданија : нису имали чим ни снабдети потребном муницијом градове Београд и Шабац; читави су пак заплети били међу државном касом у Будиму, и командантима Шапца и Београда због неплаћених војничких плата и исплате сума које су ти команданти из своје кесе војницима чинили. Команданти су знали што чине, јер је акција већ била започела, и они су осећали шта чека њих и њихове градове. Пре него што је и кренута права турска војска, при крају 1520 године, догодило је се са осталим пограничним градовима, који су још ближе турској граници лежали оно исто, што је због рђаве државне управе било са Београдом и Шапцем. Угарске скупштине су непрестано доносиле одлуке да се води брига о сигурности граница. Али та брига није вођена како треба. Паше турске које су биле над заузетим деловима Србије и Босне у Смедереву и у Сарајеву дознаду у каквом су стању погранични градови. С тога, они, без сумње да би се уверили о тачности достава које су добијали, ударе сами на своју одговорност на градове Соко (у планинама подринског округа, 1362 разваљен), Сребрник (на северним границама Мајевице у Босниј и