Годишњица Николе Чупића

16 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

При последњем турском јуришу Турци су изгубили 700 људи. Заповедник посаде, Маџар из Филепа — Шимон Логоди по имену —- заједно са свима својим људима погиче бранећи град, и Турци узму Шабац преко њих мртвих. То је било 8 Јула 1521 године. Кад је Шабац пао, одлучена је била судбина свију осталих градова који су бранили Срем. Земун спрам Београда, који је био с тако опалим зидовима, да се никако не би могао бранити, узму Турци без пушке. Из осталих свију главнијих места у Срему, као што су Сланкамен, Купиник, Барич, Митровица, Карловци, становништво нагне у бегство, Турци та места са земљом сравне. Ред је био на Београд, и на њ сад нападну Турци са свију страна, по плану другојачијем него што је у пређашњим опсадама употребљиван. Опустивши сав Срем у наоколо, Турци су хтели и да пресеку приступ даље помоћи, и да пониште све ближе изворе, из којих би се могло помоћи граду. Чим је Шабац узет, султан начини мост на Сави код Београда, преведе један део војске на другу страну, постави батерије на, острву што је између града и Земуна, и навали на град са свију страна. Како је у граду било оскудно с муницијом и како је посада бројала само 700 људи, Београд се предао 29 Августа,

Са, речима пуним бола, приповедају ове догађаје наши летописци. Ва лето 7029 ходи цар Сулејмам на Угре и прими Белград и Заслон и пороби Срем. Та белешка, показује, да се у то време још знало за старије и српско име Шапца, за име Заслон. Друга белешка показује тадашња српска осећања. Она гласи: Ва лето 7029 паде султан Сулејман на реху Саву са множаством Измаилтени, џ прехождахџ реку Саву јакоже по суху, сиреч по мости на он пол Срема, ини же ва корабљах преплуше, јакоже не би моштно ни рекам тем силним Измацлтене удржати..... И ва тој земљи Срема, ћлазољу, .дивна, лепа и украшена месга и села зашустеше. цркве и градове ра-