Годишњица Николе Чупића

18 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

1502 године, и поднео је краљу угарском Владиславу. У њој је највише настојао о томе, да се Угри од дотадашњих пораза памети науче и да, по примеру својих старих, ратују у земљи непријатељској а не да по својој немарности и на своју штету чекају, да непријатељ у њихове земље дође. Да би се рат на Турску, која је Угарској све већма претила, повео што успешније, треба писао је Ф. Петанчић — познавати путове који воде у непријатељске земље. У овом реду мисли писац описује Тракију, као област турску, у коју треба. одвести рат и војску, да би се коначан успех постигао. После тога, прелази на опис путова, којима се може тај задатак постићи. Кроз наше земље пролазе три његове линије: 1. линија Београд — Смедерево — Ниш (долином Мораве) и т. д.; ~. линија Београд (западни огранци Авале и Космаја) Рудник — Морава — Крушевац — Куршумлија — Косово и т. д. ка Марици; 3. Линија Шабап — Ваљево — Морава, састајући се са другом линијом код Крушевца или и пре негде. Ево како говори о тој трећој ливији. „Друго пак место, откуда се из Паноније у Мизију прелази. јест близу Заслона или места Шапца не далеко од онуд, где се Дрина из Далмације текућа са Савом меша. Из овога видимо, да је место као скела на Сави знатно, и да је ту прелазак за Србију и почетак пута који води у унутрашњост земље ка долини Колубаре, а кроз ову ка Морави. Је ли и раније та скела била туг Или су нове потребе, борба међу Турцима (којима је средиште било у Тракији и у околини Цариграда) и хришћанима (који су са запада јурили) овај прелазак и ово место утврдиле% На та је питања тешко одговорити. Морала би се цела мрежа, путова ондашњих на ум узети, па да се може јасан одговор дати. Осим преласка на Купинову и Забрежју,

г Кад исозвј акад. ХИХ. 137. Српски Летопис за 1847 1У