Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 74

36 ОДАОМЦИ Из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

да освоје Беч, те су према томе, угодили одбрану Беча и спасли престоницу и отаџбину своју.

Али су Турци, држећи у својој власти Маџарску, упадали у немачку царевину и после овога и дошли су опет под Беч (1683) и по ново су га опсели.

И тада су опет помагали Немцима у одбрани Беча 15,000 српских ускока са много других Срба насељених у Угарској, и Беч се је и опет спасао помоћу Собјеског» краља пољског, који је разбио ту, са својим Пољацима, силнога Карамустафу и голему његову војску.

Престоница немачка била је опет спасена од најезди турске, али тиме није била још уклоњена опасност, да Турци неће и опет нагрнути на Беч и на царевину немачку и довести јој опет у опасност самосталан њен опстанак.

И зато, и верујући, да неће имати мира у својој кући, док год су им Турци тако близо и у непосредном суседству, Немци су устали на Турке. омах по овом другом ослобођењу Беча, са свом својом силом, и решили су се, да се бију с њима док год их све не претерају у Азију, одакле су и дошли.

Но, осећајући се слаби, да ураде ово сами, Немци су позвали и Русе да заједнички с њима гоне Турке, нудећи им за то Крим, десну руку султанову.

Руси су се придружили Немцима, и овако је и у то доба, постало оно дуготрајпо, немачко и руско надирање на исток (Огтапс пасћ Озгеп), које још и данас смета правилном, самосталном животу народа па балканском полуострову. И Руси и Немци, војући сад против Турака заједнички као савезници, успевали су донекле добро. Руси су освојили Азовско море и град Азов, а Немци су очистили од Турака, за. неколико година, скоро сву Угарску и узели