Годишњица Николе Чупића

88 | РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

рон нашао у својим успоменама мало мјеста за тај рат, од кога је његов Дубровник видио доста злаб. И потоњи су се писци чешће њим бавили. Да поменем само оне, које сам имао у рукама: Орбина, Лукарића, Растића, Диканжа, Фарлата, Гепхарда, Шимка, Пејачевића и Енгела“. Већ су Орбини и Лукарић почињали помињати архивске споменике, а Растић је примјерном марљивошћу употријебио дубровачке збирке за свој љетопис“. И Фарлати је принио свој прилог, заграбивши у ватиканске изворе; али је у свих ових писаца још велика смјеса бистрења и замућивања. На овај, као и на многе друге догађаје старе историје, почело се критичније гледати, тек од кад се почеше издавати споменици дубровачког и других архива. Почетак је учињен издањем српских споменика из дубровачког архива у Биограду 1840. године, под именом попа

3 _. Гидома! Тиђегопв Сотепамогшт де геђцз, аиае

(етропђив ејиз севјав ши, Нђгл ипдесип. Егапс(јоги 1603. стр. 14 и 115. |

4 — М. Оши, П. геспо десн Бјамћ, Резаго 1601. стр. 383-7, Спассото Шиссагћ, Сорлово га гејо дегр аппаћ 4; Ва• сива. Уепеда 1605. стр. 96—99; Сшто Еези, Сгоштсће а Кариза; Писапсе, Шајопа Вузапипа. Ги(сеџае Рагаагшт 1680. стр. 340 и 341; ПР. Еагја , Шугешт вастшт. Тот. ТУ. Увпе в 1769 стр. 260; ДСебћага;, Сезвсћ. де5з Кејсћв Опстагл ипа дег дат уегђ. Згаајеп Ш. Гећргћа 1781: У. Сезсћ. дев Вејсћв В. ипа В. р. 770—7% и М1. Сбевећ. дев Егеузјаајв Васива р. 848——149; Мах 5есћштек, Рош зесће Севсћесћје дез Кевпјргејсћ5 Вовтеп ипд Вата УМјеп 1787. стр, 125 и 126; Рејасвевујсћ, Шевјопа Бегујав. Сојосае 1797. стр. 407; Епсе!,, ДСевесћсћб(е “оп Бегујеп ипа Возшеп. НаПе 1801 стр. 402.

3 _ Штета што његово дјело није још нигдје штампано. Ја сам пријатељском усалугом могао употријебити пријепис једног рукописа, који прекида средином 1451. године.