Годишњица Николе Чупића

ХХ

компилација; а међу тим у саставу нема тих разматрања. То даје основа мислити, да је писац намеран био да о другом нечем пише, па да је после поставио себи за главно питање уплив византијскога права на. право српско; јер оно, шта он о томе упливу говори, нема никакве свезе с текстом краће компмлације, који из печатане књиге саопштава.

Најпосле ни ресултат, који проналази, не би могао одговорити јачој критици. Писац је навео мишљења познатих књижевника о томе, да је византијско право имало утицаја на право српско. Како је могао према свему, што је напред о томе говорио, писац доћи до тога, да искаже; да је Душанов законик производ српског унутрашњег живота и т. д. дакле да је постао без икаква утицаја византијскога права, то се из његовога састава не увиђа. Довољно је, да се напомене, да су Срби вековима били под најпосреднијим упливом Византије; врло дуго и под непосредном влашћу њеном; па да се увиди; да је право византијско морало упливисати на развитак правног живота српског. Што се на неким византијским законима опажа уплив словенски, то се лако даје разумети, кад се узме на ум; да су Словени у различна времена у великим масама долазили на земљиште византијске царевине, па да нису одмах по своме долазку образовали самосталне државе, но су постајали поданици византијскога царства. Но ко би отуд могао извести, да управа византијска, и право византијско нису оставили по себи никаква трага у српскоме правноме животу 2

Ето ово је моје мишљење о саставу, који ми, верен, да га прегледам, и оценим.

Нека ми је дозвољено, да изјавим да би требало да преради свој састав, одредивши из ближе преду