Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С АУБРОВНИКОМ 199.

може урадити због својих заплета с деспотом Ђурђем, али гледа, да се с Ђурђем измири или да с њим уговори подуље примирје, па ће се, чим то сврши, сам својом главом кренути на челу војске. |

Гучетић јави вијећу свој успјех, али је такав глас слабо обрадовао вијећнике'. ·

Стјепан је већ и тако био потпуно спреман. Његову је посланику на порти било потпуно пошло за руком, да султана са свијем приволи своме господару"'". Херцегу је било јасно, да не смије чекати, да Дубровчанима стигну талијански најамници и да се Јанко и Томаш са свијем измире с деспотом Ђурђем. Све му је говорило, да нема што више чекати, да не смије одлагати нападај.

То се иу Дубровнику знало. Сваког су дана са страхом изгледали Стјепанову навалу, а угарски намјесник тек мисли, да се мири с деспотом, па да им онда прискочи. Војска им малена и слаба, а и из Италије још никако ни окле ни једног војника. Одмах пишу Гучетићу, шта је и како је: нека гледа, да свакојако склони Хуњааскога да барем пошље њешто војске, која ће с Таловцем и с краљем Томашем што прије смести Стјепана, да их не сатре. Властела се у осталом нијесу варала, да ће Стјепан дотле оклијевати с наџадом и да ће та помоћ из Угарске и Босне стићи на вријеме; а ипак нијесу имали куд, него дочекати Стјепана. Пораздијеле оно мало војске, што су имали, и пошљу на Бргат више самога града Андрушка, Соргочевића и Мароја Жуњева Цријевића с њешто војника.

% __ Растић. 27 _ Кад је Стјепан до њеколико дана, освојив Конавле нудио мир властели, говорио је: «еће Ја соптада Фф! Сапап,

дјомезве гезфаг а1 Фисса Јп ргоргјефа соте сова 212 сопашв(ана, а рег сопашафбагја ауег ауџ(о Исепга да стап чепоге». Растић.

Годишњица Х. 9