Годишњица Николе Чупића

130 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Андрију Цријевића с једном Фуштом (омањом галијом) и с три оружана бродића под Цавтат, а тако исто у Конавле и Жуња Маројева Гундулића и Фрању Тудижића, с друге стране Доминика Бенешића и Лавра Рањину у Слано у Приморју с малим војничким одјељењима. У то почеше долазити из Италије поједине чете".

Већ се забринута властела "почињаху надати, кад али Стјепан пријеђе границу. То је било мјесеца Јуна“, и он удари на Конавле. Слаби отпор бијаше савладан послије малог окршаја и заузето цијело Конавле, осим градића Сокола у сред Конавала, који одржа дубровачка посада“. Пошто је видио, да ће тешко моћи одржати Цавтат, ради његова положаја на самоме мору, поруши му сва утврђења, како се непријатељ не би могао у њему учврстити, ако га опет заузме. Међу тијем се Мароје Жуњев Цријевић, који је, као што је речено, био на Бргату, упути с једним дијелом бргатског одјељења на Стјепанову војску у Конавле. Он њекако запане међу непријатеље и буде са свима својима опкољен, војска му сатрвена и похватана, а сам Цријевић рањен и заробљен".

18 __ Растић.

' __ Безимењак, 61; Рањина, 255; Јир. Маз. 75, а потврђују и Асфа П. 439. Стјепанова је војска по Рањини наступила у три одјељења. С нај јачим, од 20.000, ишао је сам Стјепан на Бргат, а друга два мања: једно на Конавле, а друго на Приморје, Рањ. 254—7255. Папа у поменутом писму каже, да је Стјепан пријешао границу не оглашивши рата. Тајнер Нипг. П. 265, и Фарлати ТУ. 260.

89 _ Растић; Јир. Мазћ. 75.; Орбини, 383; Лукарић, 97.

5 _. Растић; Орб. 383; Лук. 97. По Орбину и Лукарићу би се рекло, да је херцег био напао на Соко и да је вијеће наредило Цријевићу наступање, да одвуче Стјепана од

- - - ~ – >

и У А А Де те