Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 133

Ово је веома згодно падало властели, којој је сваки тренутак мировања био добродошао. Да би дакле добили што више времена врате Журговића Стјепану са својим одговорима. О Конавлима нијесу хтјели ни да чују; за Сандаљев поклад изјављиваху, да су готови, да се то да у руке коме трећем, који ће пресудити; Дријева ће узети за пет хиљада дуката, и допуштају, да Стјепан не плаћа у Дубровнику царине ни на шта, за што се он загуне, да, је доиста његово. Кад Стјепан саслуша оваке приједлоге, одреди старијег сина Владисава и Радјена госта, да преговарају с Журговићем. Џошто је Радјен био и прије против рата, то и сад не би тешко углавити мир под веома повољним погодбама за Дубровчане“". Па ипак властела,

свакојако значи, да није сам Стјепан пружао руку, јер се дониста не ће држати посланик у њекога, с којим се по сваку цијену мисли ратовати на живот и на смрт. По свој прилици биће најприкладније мислити, да је Журговић баш истијем послом и био код Стјепана и да је Расгић цијелу ствар мало

увио, како ће све љепше бити за г.згов завичај.

87 _. Растић. Видјели смо раније, да овај писац каже, како су властела, преговарајући, док још рат пије био плануо, била обећала Радјену награде, ако им помогне, те склопе повољан уговор. Сад тако исто говори: «ве 3 соте НП 5есопдо 4; ачези тишабт (стоб Кадјеп) ега ела спадаспајо рег Ја герађПса, совј поп 5' ефђе топа а сона зеађиг п ран д'иапа расе регрефша соп је сопфшлоп диаар дебаје ааЏа герџиђиса». Ништа ми не би сметало, да потпуно примим ове ријечи, само да није говор о онаком богомилу, какав је био гост Радјен. Тешко ми је вјеровати, да је он тако поступао у овој борби, којој су дубровачка властела била дада тодико религиске боје. Па ипак ми то неповјерење прилично слаби дубровачка листина, коју Новембра 1455., Моп. Бегђ. 472. и

У __

____ зе ће че » <