Годишњица Николе Чупића

134 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С АУбРОВНИКОМ

надајући се великим добицима и туђој помоћи, оклијеваху пристати на тај мир. Још је мање могао Стјепан примити таке погодбе: омањим окршајима прекиде он примирје, које је трајало, док се преговарало.

Међу тијем бијаху властели поиздолазили талијански најамници. Жуњ Маројев Журговић доведе их Пуље, Жуњ Бућић из Марке, особито из Урбина, Пезара и Реканата, Никша Бутковић из Римина п Чезене, а Галеац Бруњоли из Сан-Северина. Међу њима бијаше и потребних часника, а главе им познате војсковође Јакобуц Орсини и Џулијан Фањанин“. Ма да Дубровчани не бијаху отворено казали, да одбијају уговорени мир, ипак изабраше петоро властеле, Андрију Бобалића, Стефана Жамању, Марина Михочева Бунића, Николу Маројева Журговића и Алвиза Гучетића, којима буде повјерена ратна спрема ни управа. Ови наоружају три галије и њеколико бродића, па их отпреме да поврате Цаптат од Херцеговаца. То им и не би тешко с мора, али је мучније било бранити мјесто од суха, одакле их непријатељ нападаше, за то буду доведени радници, који подигоше према суху зидове за заклон посади.

473. издадоше Радјену, ма да му у њој не дају ништа много ни необично.

88 _. Кодико је било овијех најамника, не зна се тачно.

По Растићу као да су довели из Италије 1000 војника, али би се могло рећи, да он на том мјесту мисли на Бруњола. Међу тијем Ђедчић, на пом. мј., каже, да је Бруњоли довео 300; само штета, што не помиње извор тијем ријечима. Рањина, 255., пише, да је у војсци, која се до њеколико дана тукла на Бргату, било 5000 најамника талијанских, а на другом мјесту опет помиње 5000 најамника из Пуље и других страна (овај је пошљедњи број управ само у задарском рукопису, у другим ту стоји 8000).

.:

ПИ о) У РАИ И а ти