Годишњица Николе Чупића

136 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С АУБРОВНИКОМ

=

штета била мала, градом обљада велики страх. — У то још првога дана, кад је Стјепан изишао више Дубровника, нареде властела оној војсци у Конавлима, да се морем врати у град. Војска буде на лађама брзо превезена и поче се спремати, да напанв на Стјепана".

Дотле пријећаше Дубровчанима страшна опасност с оне стране, одакле јој се и не надаху. Талијански најамници не бијаху научени на овакво ратовање, какво им се сада спремаше. Ратови по Италији личаху више на њекакво демонстративно маневрисање. Битке се рјешаваху, отимаху се градови, напуштаху се врло важне тачке, а да се једва крв пролије. Много је пута изгубити битку значило само штетовати онолико, колико је требало новаца, па да се одмах опреми она иста војска, јер је војник ријетко гинуо, а заробљеници нијесу задржавани. Тако је често јучерашња побијеђена, заробљена и сатрвена војска сјутра побјеђивала свога побједиоца“. Таки војници не бијаху у Дубровнику најзадовољнији са својим

%: _ Рањина 255. Растић каже, да је батерија била подадеко од града и да је само оштетила «1 сатрапџв деЏа слева 4! вап Оотешсо, је ртефге аде! дчаје сазсаје атпта27агопо шпа доппа еб ип зотаго“.

93 _. Растић. — Занимљив је догађај, који нам се прича из овог ратовања, ако цио не буде творевина маште допнијих кољена. Прича се дакде, да је над њеких пет ссотина арбанаских копљаника био Баранин Марушко Марушковић. Један од кнезова херцегове пратње позва Марушка, да се огледају, и он прими позив, изађе из града на Плочу и јурне на непријатеља, те га у брзо и погуби. Орбини, 385 За долазак Барана под Марушком зна и Лукарић 98.

% _ Макјавели |. УГ. сар. |. То он говори пред причањем талијанских ратова савременијех овом херцегову, те тиме

и објашњава много, што би без тога било неразумљиво.